ANA VU^ETI]

JEDNO MODRI^KO JUTRO

No} svoje tamne prste
polako s tvog tela mi~e.
Gase se zvezde,rumeni nebo,
novi svetli dan svi}e.

Svi}e svetla Modri~ka zora,
sunce joj umiva snene o~i.
Na{a se stara lepotica sprema
u novi dan da kro~i.

[uma se polako budi.
Reka je ve} davno prestala da sawa.
Po na{im sne`nim poqima
prelivaju se boje sun~eva ra|awa.

U novi dan nas opet vodi{,
budi{ me{tane `eqne `ivota.
Jutros nam svoj beli ogrta~ daruje{
od kog se vidi sva tvoja lepota.

Svi}e svetla Modri~ka zora,
sunce joj umiva snene o~i.
Na{a se stara lepotica sprema
u novi dan da kro~i.

LETWE VE^E

Leto se ponovo dolima pru`a.
Pevaju reke svoje duge pesme.
[iri se miris divqih ru`a
no}nim vetrom donesen.

Mrak skriva doline.
Trepere zvezde i u ovoj no}i.
Svici lete u tamne visine,
misle}i da }e do zvezda do}i.

Vetar {apu}e me| grane drve}a
brojne uspavanke i lepe pri~e.
Sve nas opija miris cve}a
i pesma {to skriveni cvr~ak zri~e.

Ostaju za mnom sve usnule vrbe,
ostaje za mnom i reka da te~e.
[qa{ti nebo,zvezde ga svrbe,
mesec gleda ovo usnulo letwe ve~e.

PROLE]E JE KRIVO

Prole}e je krivo
jer mi je razvigor
{apnuo tvoje ime.

Prole}e je krivo
jer sam u blistavoj reci
ugledala tvoje lice.

Prole}e je krivo
ali ono je oti{lo,
a ti si zauvek
ostao u mom srcu