DRAGAN ]IRKOVI]

Velika Lomnica

ПАСТИР

U velikoj staroj {umi,
gde vlda rajski mir,
sa svojim dragim stadom,
usamqen `ivi pastir.

Jezivo vetar zavija
i ki{a po~iwe da pada.
Umoran starac sedi,
misle}i na godine rada.

Pita se,{ta je to ` ivot?
[ta li donosi sutra{wi dan?
Tu`na istina glavom leti,
ba{ je tu`no `iveti sam.

No} je odavno pro{la,
vi{e ne vlada mir.
Gromovi Bogove zovu,
na svoj vatreni pir.

Odjeknu udar groma,
nebom zasija slajna pruga.
Umorno star~evo srce,
ispuni golema tuga.

Bri{u}i suze,pastir stoji
i broji mrtvo stado.
Posledwe re~i behu mu:
Prokleta bila nebeska vlado.

VE^E

Neke stare, ve} zaboravqene pesme pevaju}i,
dok se oko mene {irio miris divqe ru`e,
ne primetih stazom {umskom {etaju}i,
da duga~ke sive senke posta{e jo{ du`e.

Sedoh kraj velikog, prastarog cera
i za`eleh da vidim kako nestaje dan.
Prizor taj be{e dostojan pera,
veli~astven kao najlep{i san.

^udesna svetlost pade po poqu i vrbacima,
na horizontu se lagano prosu purpurna boja,
u dolini selo obasjano zlatnim zracima,
od tog prizora zadrhtah, a i ruka moja.

A obla~i}i ~arobni i kao labud mali,
s gordo{}u plovi{e nebeskim bespu}em,
crveni kao lice curice kad je qubav pali,
odlete{e da bi se pojavili sa novim svanu}em.

Jedna zvezdica, kao biser iz morske dubine,
~ini{e da ova stvarnost bude kao san,
sijaju}i tananom svetlo{}u sa visine
htede da mi ka`e, smeni{e se no} i dan.