FEDRARO
ДОБРОДОШЛИ
 НА СУПЕС
Sadržaj

LJUBODRAG OBRADOVIĆ

Trebotin


KAKO PESMOM DA MENJAM SVET

Kako pesmom da menjam svet ?
Kako rimom da nateram cvet,
da miriše i ostane lep ?
Kako stihom da nestane slep ?

Kako želje da se vesele,
da java ne bude strava
i lepote budu dobrote,
a u prošlost odu strahote?

Kako ljubav da otpočne let,
kako sreća da doleti opet ?
Kako dobro da pobedi zlo
i kako da dočekam to ?

Hajde sad da ofarbam javu
i na volju pustim želje,
da lepotu osete pravu,
da od danas počne veselje.

Hajde, nek me zanos ponese,
da menjam sebe, a ne svet.
Nemire nek prošlost odnese,
a ja svoj da okajem greh.


PEVAJ SAD

Pevaj sad,
o onom,
što svako zna.
Sve prolazi, 
sve se menja.

Pevaj sad,
san je samo san,
stvarnost je 
uvek surova.

Pevaj sad,
kad nisi više mlad,
o svetu svojih utopija.
Pevaj ti.
Tvoje želje su prošlost,
sad drugi prelaze most.
Drugi sad,
žele da grade svoj svet
i misle to nije greh,
kao i ti nekad.

Pevaj sad,
kad mnoga srca slama jad,
a druga,
zbog toga obasjava sjaj.
Pevaj ti.
Početak je uvek lep,
od ideala malo slep,
a onda usledi tužni rasplet
i u krug se sve zavrti.

Pevaj sad,
dug je put preko reke,
a početak izazov.
Ali zašto rušiti stari,
za most nov.

Pevaj sad,
prosta je istina,
sve prolazi, sve se menja.
Samo kamenje sve pamti
i kad užareno u vatri plamti.

Pevaj sad,
svoju istinu svako ima
i kad prava u oblacima se gubi.
Pevaj ti.
Onaj ko drugom spokoj uzima,
svoj nemir time budi.

Pevaj sad,
sve se na kraju zna,
kad istina,
stihom se iznudi.
Pevaj sad.

PROVINCIJALAC

Ustaješ rano i na rad polaziš,
svoje snove još isanjao nisi.
Stari komleks žilama ti prolazi,
iz zabite provincije ti si.

Ti uvek sumnjaš u sebe,
kao da nisi za razvoj sveta.
Jutros ti opet srce zebe,
dali i kome sumnjom smetaš?

Pišući pesme pune čežnje,
otkud ideja da nešto stvaraš?
Ti si tu, samo žito da žnješ
i elitu sujetom ne umaraš.

Jer oni stvaraju sve što vredi.
Jer samo njima, nebo se smeši.
Znaš, gledanjem bara se ne cedi
i ništa sumnjom, neće da se reši.

U njihovom životu nezvan si gost,
prolaznik kog su slučajno sreli.
I zato odmah smelo pređi most,
koji te dugo od zavičaja deli.

Ustani sad i hrabro pođi na rad,
iako snove ni isanjao nisi.
I neka ti srce zauvek zna,
iz zabite provincije ti si.


Ljubodrag Obradović

Љубодраг Обрадовић

НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ


На почетку и на крају,
увек се по нешто деси.
У забораву и бескрају,
остану нам сви успеси.

Оно прошло, нас се не тиче.
Наша прошлост неком смета.
Воз у даљину сад одмиче
и односи блага света.

Моја драга у том возу.
Не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са перона поспан.
Сутра ћу ја, уз бокал вина,
ући у други сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, 
мраз да стеже.

Опет ће радници на флашу пива
и сећање, некад је било теже.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове насладе
љуте, што их уз пиво псују.

А ја ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих...
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја.
Свако стигне тамо јер не жели.
Одмахнућу само руком,
ко остане нек се весели

На почетку и на крају,
увек се по нешто деси.

Ипак, у забораву и бескрају,
остају
нам и сви порази...
И сви успеси...



KONTAKT ADRESE

KUD *VUK KARADŽIĆ* Trebotin,
Žabare i Mala Vrbnica
Telefon : 037 882331,  882330
e-mail : fedraro@poezijascg.com
sajt :  www.fedraro.poezijascg.com

KPZ Kruševac:
Telefon : 037 25140