DALIBOR \OKI]

Brus

SVE JE PRO[LO

Jedino sa tobom bio sam stvaran,
ose}ao tvojih poqubaca slast,
grandiozno `iveo.
Zato me pusti da se se}am,
se}awa su mi jedino ostala.
Vidim tvoju kosu, o~i, usne...
Bila je prva nedeqa u jeseni,
prva jesewa ki{a bila je,
poqubac i ti odlazi{...
@eleo sam svaka kap da budem
{to niz telo tvoje se sliva.
Zato me pusti da se se}am,
se}awa su mi jedino ostala.
I neka ti na smeta,
neki od pogleda mojih,
poku{avam da
pre|em granicu svesti.
Oslobodi me svojih strasti,
poqubi me na ki{i jo{ jednom,
da osetim ukus bola
i zagrli me jesewom ki{om,
posledwi put.
Pove{}u sebe na kraj no}i,
na po~etak novoga dana,
primi}u novi `ivot
i bitisa}u kroz wega...
Ne}e vi{e biti tvog lika u meni,
slep bi}u kada te sretnem,
mo`da }u zastati,
u obli`woj kafani pi}e popiti,
zna}u, sve je pro{lo
i svojim putem nastaviti.

PUT U LUDILO

No}i su tamne i pune bola,
kako je samo te{ko biti sam.
Hodam ulicama koje se}aju na tebe,
uli~ne svetiqke obasipaju me svetlo{}u,
mora}u da lutam do kraja no}i.
Nikad vi{e ne}u videti moju dragu.
[ta }e biti sa mnom?
Opasnost vreba svuda,
kraj sre]i i slatkim re~ima,
po~etak je vremena
u koje se uvukla smrt.
Kraj qubavi
i malih vrednosti,
po~etak kraja.
Palim cigaretu,
poku{avam da zaboravim,
trajem od no}i do jutra.
Zalutali psi u umornome kraju,
ba~eni u okove tame laju.
Otkazujem ve~ere prijateqima,
mada ih je malo me|u `ivima
i plivam rekom beskona~nosti.
Prelazim sveop{tu granicu,
sa fla{om u tuci i tobom u srcu.
Zima se uvla~i u kosti,
mozak mi zavija od qubavi,
po lokalima hipokriti,
na nebu an|eli umiru.
Kako je te{ko
kada su ti ~equsti
`ivota za petama,
ludilo no}i pored mene je
vi{e ni{ta ne mogu da uradim.
gubim se u tami...