MLADENOVI] MILUTIN

Вelika Lomnica

ZIMSKI DANI

Do|o{e zimski dani
i po~e{e da se koqu sviwe.
Prvi krenu{e Loker i Rade,
ali tu su i druge brigade.
Osnova se firma jaka,
dva ortaka,
Tila [aja i maleni Caka.
A na drgoj strani,
neki mali{ani,
otac i sin, zvani Vrcani.
Za ekipu Caka i [aja,
dograbili se Dobrivoja Baja.
Ka`u za wih, provereni vuci,
ali kako sad vepra iz tora izvu}i?
Bo`e mili, ~uda velikoga,
kad iz obora vepar ripi,
i po avliji nasta trka,
a u kazanu voda kipi.
Tad u pomo} sti`e
Boban Balavrka,
a vepar strugnu na tavan~e,
gde je nekad spavao Du{an~e
i nasta op{ta zbrka.
Ali Boban vepru pri|e
i jadnik odmah dole si|e.
Tad ga Boki opkora~i,
da se vidi ko je ja~i.
Le`e vepar, ni `ivelo mu se nije,
kad je vido ko }e da ga ubije.
Tako pro|o{e vatreno kr{tewe,
sad ~ekaju tu|e sagre{ewe.
A na drugoj strani, usred zime ci~e,
Loker na Radeta po~e da vi~e.
Joj Rade, joj dobro moje,
ovako ti sad stvari stoje.
Drugi deru, drugi meze,
док ти и ја стојимо без везе.
Stajati se ne mo`e vazda,
mora se prona}i dobar gazda.
Lokeru, znam da tako biti mora,
na{ }e gazda biti majstor Stola.
Brate Rade to }e te{ko i}i,
kako majstor Stoli pri}i?
To }e Lokeru moja briga biti,
ali mi mora{ pomo}i i ti.
Ho}u Rade, znam da tako mora,
ali tu su Sa{a i tata mu Kola.
Jes Lokeru, moj dobar kolega,
ali moramo si}i sa ovoga brega.
To reko{e, to i uradi{e
i kod majstor Stole upado{e.
Kad tamo, oko stola,
gawaju se Sa{a i wegov tata Kola,
a otud preko {qivaka, tr~e Tila i Caka.
A onda od stola, ripi gazda Stola.
Slu{aj Vero, ovo su sve alamani,
boqe da koqemo sami.
Quti se Murko, {to mu dru{tvo ne do|e,
pa re{i da kupi pastrmu od Ro|e.
Provozati vepra kroz selo mora,
to uradi rabaxija Kola.
Na du{emi vepar le`i,
a oni na kanatama su te`i.
Moram da ka`em, a za{to da }utim,
do pastrme prvi sti`e Gutin.
Za Lokera ve} zna se,
on je uvek tamo, gde cikne prase.
A odozdo od doma, sti`e qaker Toma.
Poseda{e oko ro{tiqa oni,
kad eto ga kroz kapiju Xoni.
Za jelo i pi}e, ovde ti nema premca,
tr~i tata te dovedi Dremca.
Ode Murko, al polako gega,
a za pola sata, eto ga od wega.
Sine Dane, Dremac da do|e nije mogo,
fala Bogu i ovi su mi mnogo.
To re~e i po~e meso da pe~e.
Krkaj oco, ima mesa dosta,
pro{li su dani na{ega posta.
Pojedo{e meso i popi{e vru}u,
pa se onda zavuko{e u ku}u.
Tad za vinom nasta trka,
kad na vrata banu Boban Balavrka.
Ajde Murko, jo{ vina donesi.
Joj `eno {ta se sa nama desi,
idi du{o spavaj,
a ja }u da se besim.
Sa`ali se na wega dru`ina
i odo{e ku}i bez vina.