ГОРАН СТЕФАНОВИЋ

КОСОВО

Рађамо се

и дојимо светом песмом

из мајчиних груди.

Крстимо се

пред Косовским олтаром,

жедни спасења.

Растемо под небом заветног барјака,

што њише и завија ране.

Плачемо,

јер ранама никад краја.

Трајемо

крилу судбине

која дотиче звезде

и тражи главе.

Сањамо

царство небеско

испијајућ себе до дна.

Радујемо се,

пехарима никад краја.

Славимо вековни трен, без страха

и певамо бранећи себе.

Надамо се

док Косово нема краја.

ДEФИНИЦИЈА

Слепо следи вође

упирући очи

ка свецима.

Прати га несрећно битисање

док обожава

отечество своје.

Назива себе пореклом

и зато страда

лијући јунаштва.

Не губи никад наду,

јер има превише гробова

за собом.

СВЕТИ САВА

Име и презиме:

Светосавац!

Тамо негде настајем,

од тада се потписујем.

Оспорити Њега,

значи не постојати.

Људи!

Све је измишљено

осим вере и језика.

Мудрац је створио вредност,

ходочасник љуби Свету

земљу

где настрада Спаситељ,

да нас даље буде.

С вером у Христа,

верујем да ми је Он на

рукама,

и у нама.

Има нас тамо где треба.

Кратко и јасно!

Углавном недостају речи

за измирења.

Опомене и само то.

Подели нас… у једно.