Милош Милошевић Шика
Грабовац

Kатрени са завичајног гробља

STAROST

Staricu slomqenu bolom
Opseda samrtna tuga
Umesto pesme slavuja
Zove je vuga

STAROST

Zima `ivota
Mladost obmota
Starci glancaju ordewe
Za u spomewe

NAJAVA SMRTI

Oko u nebu
Vino u hlebu
Preko bo`jih `itnica
leti zla ptica

SMRT

Ispra}aj bo`jeg roba
U ku}i je tmu{a
Na nebu iznad groba
Ispari du{a

ZADU[NICE

Selo osvaja grobqe
Srce za po~iv{im lupa
Danas }e `ivi i mrtvi
Ru~ati skupa

ZADU[NICE

Grobovi cvetni
Spravqeni u trpeze
Da `ivi i mrtvi
zajedno meze

ZADU[NICE

Na sofri groba
Za `iva i mrtva lica
Po bardak prepe~enice
I po kotarica

PLANINSKE BRAZDE

Zadwim ora~ima u Loboderu

Kako ste sedi dragi moji starci.
Po licu vam od bora razvaline.
Sve ste u `ivotu iskusili i do`iveli,
sve vas je stizalo,pa stigo{e i godine.

Svi ratovi i jadi ovozemni,
vas planince i selo su razbijali,
a sli~no vama,klasovi ovseni,
u zaboravnoj se pra{ini povijali.

Gde ste volove pojili,korita su presu{ena.
Kako orati kad rala su po jendecima?
La`na obe}awa su va{im potomcima davana,
dok su brazde zalivane stara~kim jecajima.

Pla~ete nad brazdama va{e mladosti,
jer su to sada vrzine i parlozi.
Nema tu vi{e `ivotnih radosti,
samo}i i vama isti su brlozi.

Ej brazdo,brazdo,planinski jadu,
da li si svome do{la kraju?
Odo{e jaki ora~i ka gradu,
a brazde `eqne mladosti starcima ostaju.

Kako ste stari o~evi na{i,
a kako ste nekada mladi bili,
kada ste sami brazde orali
i volove na izvoru mladosti pojili.

Preostala starost r|a i grobqima se sprema.
Razgovor vodite jedino sa pticama.
Najmilijih vi{e u selu nema,
selo je wima puno jedino o Zadu{nicama.

U gradu va{a deca,decu steko{e.
Traktorima brazdaju neka poqa prosta.
Brazdama zavi~ajnim zbogom reko{e,
a vi jo{ samo popa ~ekate,va{eg zadweg gosta.

I zvona Qubostiwska javi}e se tada,
da pozdrave jo{ jednom staroga ora~a.
Zatim }e se ugasiti ogwi{ta za svagda
i vi{e ne}e biti ni smeha,ni pesme,ni pla~a...