MILAN PETKOVI]

NE]U RE]I IME

Nikad ne}u re}i ime tvoje.
Na}i }e se prkosnici neki pijani,
zva}e te imenom ti `ivi bezdani.
Odazvat }e{ se,ne}e{ znati ko je.
Nikad ne}u re}i ime tvoje.

A mo`da }e i lep{e umeti da zbore.
Laskave re~i wihove,srcu }e prijati.
Dal }e{ sumwu u korist jake `eqe odagnati ,
za{to misli, istine predivne, more.
A mo`da }e i lep{e umeti da zbore.

Tad niko ne}e osetiti ono {to ja,
ono kad se izgubi u `ivotu sve,
kad posledwi deli}i sre}e odlete,
bi}e{ pesmo moja ukradena.
Tad niko ne}e osetiti ono {to ja.

Nikad ne}u re}i ime tvoje,
na}i }e se pakosnici neki pijani,
zva}e te imenom ti `ivi bezdani.

SEN

Ja odlazim,to je sad izvesno.
Misli{,be`im,ta~no je to.
Mlad sam jo{ za tako {to
i nisam pogodan za ovo i ono.
Ja odlazim,to je sad izvesno.

I ne}u re}i,za{to je moralo tako,
zna{ ti to dobro sasvim,
mada sam se trudio silama svim.
La`u qudi da je to lako.
I ne}u re}i za{to je moralo tako.

Jednom kad sve ovo postane sen
i `ivot ispretura vrednosti prave,
pomisli li na me pognute glave,
tad }u biti samo wen.
Jednom kad sve ovo postane sen.

PTICA SVETLOST

Iz ti{ine mraka,
izrawa ~udna ptica,
mala sa stotinu kraka.

Oko we se {iri
svetlost hiqadu svitaca.
U daqini se ne vidi,
kao da je nema,
bez namere da se nekom svidi,
iako joj je neprikosnovena cena.

Niko joj ne mo`e pri}i,
svetlost je wena barijera.
Osvetqeni weni su pti}i,
malo ih je,ne znaju {ta je karijera.
Kre}u se mra~nim {umama,
nekim zaraslim putawama.