БИЉАНА ЋЕЛЕКАР

ЧЕКАЊЕ

Чekam molitvu obe}anu
i tebe kraqu
i slavu i nebo
odavno ve} sve}u ne palim
{tedim
a gre{na zavoleh i tamu
i kola~ ne pe~em
ne tra`im hranu
ne vijam planinom
ne ranim
sa brojanicom pred sunce
ali te ~ekam
to jedino znam
bez suza i o~aja
ja te ~ekam kraqu
ali se bojim
tvoje velike svetlosti
i milosti i zlatnih kruna
i sabornih citri
nisam vi{e ni `ena ni bi}e
ni travka ni zemqa
ve} samo Evina jabuka
iz vrta koji ubija
i nebesko i rajsko
pa ni{ta vi{e nije isto
kao u doba na{eg nastajawa
a ja te ~ekam kraqu
i slavu i nebo
i molitvu obe}anu

RODI]U SE PONOVO

Rodi}u }u se u vrletima
Orlovih gnezda
Gde krila rastu
I gde se ne seku
Rodi}u se na bregu
U zelenoj gori
Gde soko sokolici
Gradi spasenicu
Rodi}u se na zlatnim zracima
Bo`anske svetlosti
Nad angelskim izvorima
Nevidqivih vizija
Nepojamnih isposnika
I bi}u pastirica bogougodna
Rodi}u se bilo gde
Samo ne na mrtvoj re~i